Glad

Kako divljanje tržišta oblikuje sliku grada (small scale)

Beograd postaje jedan gigantski fast food. Gase se knjižare, piljare, zanatske radnje, mali servisi, da bi ih zamenile daleko profitabilnije pekare, hot dogovi, picerije, ćevabdžinice, palačinkarnice, buregdžinice, Leskovčani, Sarajlije, Banjalučani, Mekdonaldsi, kineske, indijske, izraelske, grčke, turske, meksičke i sve ostale brze hrane.

Kako je istakao E.Bernajs, otac propagande i Frojdov nećak, impuls želje za hranom je moguće eksploatisati u nedogled pa garantuje kontinuiranu potrošnju, odnosno profit. Drugim rečima, ne radi se o tome šta je gradu potrebno, već – da li se prodaje (Nije kao da ste kupili televizor, i završili s tim. Ne, posle 2 sata možete da kupujete opet). Kod nas ovaj problem nikada nije formalno rešavan, pa za to ni nemamo mehanizam. U urbanističkom planu jednostavno piše – komercijalne delatnosti (trgovina & ugostiteljstvo), i ne ide se bliže u vrstu delatnosti. Nešto najsličnije takvoj regulaciji, što imamo, to je zabrana otvaranja kockarnica u krugu od 200m oko škole, po Zakonu o igrama na sreću.

Kako kažu u Sekretarijatu za urbanizam, kada bismo želeli da smanjimo broj fast food-ova u gradu, morali bismo da pišemo peticiju gospodinu gradskom arhitekti                                                                      (a njemu ima još svašta da se kaže)…

Ulica gladnih, Novi Beograd